Naleteo sam skoro na jednu zanimljivost vezanu za ovu pesmu. Bilo je ovo i prošle godine na istom ovom blogu u isto vreme (jedino su njegov naziv i moj nick bili drugačiji...), a biće i svake sledeće - dok je mene i dok je bloga! :))
Prvo, zato što su Uriah Heep po mom mišljenju jedan zapostavljen bend! Verovatno sam ovo (na blogu, a i ko zna gde sve još ne...) već rekao, ali opet ću: Oni nisu pravili revolucije, oni su samo svirali rock 'n' roll najbolje što su umeli! Pevač iz prve postave, David Byron, i čovek duša rokenrola - Ken Hensley, stoje iza nekih sjajnih pesama, za koje masa ljudi pojma nema! Meni su UH omiljeni 70's bend, a Ken takođe ima nekoliko genijalnih pesama iz višedecenijske solo karijere, no ostavljam vama da istražujete dalje, u skladu sa raspoloženjem i slobodnim vremenom.
Nikad nisu bili miljenici kritike, po svemu su jedan sasvim prosečan bend, ali ja ih baš zato volim više od Deep Purplea, Black Sabbatha i Led Zeppelina, recimo. Ako ništa drugo, ko sebe smatra rokerskom dušom, mora da odsluša album DEMONS & WIZARDS iz 1972.! July Morning nije s tog albuma, doduše, već sa godinu dana ranije snimljenog LOOK AT YOURSELF. Tih 70-ih snimali su sve i svašta... Ima tu remek dela, a ima i sranja. Evo nekoliko rečenica iz intervjua koji je za Džuboks 1977. Ken dao neprevaziđenom Branku Vukojeviću:
"Svoj uspeh Uriah Heep mogu da zahvale, između ostalog, i načinu na koji su oni uspevali da u pesmama kombinuju dva sasvim suprotna elementa, 'teškometalne' rifove i melodiozne, romantičnije teme. Na taj način su uspevali da se obraćaju širem krugu publike i da svoju muziku učine nešto interesantnijom od ostalih kolega 'prangijaša' iz heavy-metal žanra. Stavljen u kontekst muzike Uriah Heep, taj sukob stilova se razvio u jedno od njihovih glavnih i najprepoznatljivijih obeležja.
'Ja to ne bih nazvao sukobom. Mislim da je to samo pitanje dinamike. Mi se trudimo da u svoj rad unesemo raznolikost i ako su oba ta ida dobro odsvirana mislim da bi muzika upravo tako i trebalo da zvuči, jer ona ima mnogo izvora i mnogo različitih stvari govori. Muzika u sebi može da ima mnogo vrednosti. (...) Primetio sam da u Jugoslaviji cene našu nežniju stranu. Pesme kao što su Lady In Black ili July Morning. ' " - rekao je tada stari Ken, "čovek orlovskog nosa, sa šumom kose na glavi i gomilom prstenja na rukama".
Dalje, 1. jul označava početak drugog dela godine, pa - nevezano za ovu pesmu - je dobro da čovek malo zastane, osvrne se iza sebe, vidi gde je i šta je sa svim onim planovima koje uvek zacrtamo 1 januara...
A glede zanimljivosti koju sam pomenuo u uvodnoj rečenici ovog posta - pročitao sam da u Bugarskoj postoji istoimena tradicija. Mladi 30. juna uveče (najčešće) autostopom odlaze do Crnog mora, kako bi sa rive posmatrali izlazak sunca. Sjajno! Želim im da se dobro zabave. :))
A mi koji nemamo more i nismo u Bugarskoj - imamo par minuta za uživanje u ovoj pesmi. Najlepše izvođenje je (barem meni) kada Ken peva...
Prvo, zato što su Uriah Heep po mom mišljenju jedan zapostavljen bend! Verovatno sam ovo (na blogu, a i ko zna gde sve još ne...) već rekao, ali opet ću: Oni nisu pravili revolucije, oni su samo svirali rock 'n' roll najbolje što su umeli! Pevač iz prve postave, David Byron, i čovek duša rokenrola - Ken Hensley, stoje iza nekih sjajnih pesama, za koje masa ljudi pojma nema! Meni su UH omiljeni 70's bend, a Ken takođe ima nekoliko genijalnih pesama iz višedecenijske solo karijere, no ostavljam vama da istražujete dalje, u skladu sa raspoloženjem i slobodnim vremenom.
Nikad nisu bili miljenici kritike, po svemu su jedan sasvim prosečan bend, ali ja ih baš zato volim više od Deep Purplea, Black Sabbatha i Led Zeppelina, recimo. Ako ništa drugo, ko sebe smatra rokerskom dušom, mora da odsluša album DEMONS & WIZARDS iz 1972.! July Morning nije s tog albuma, doduše, već sa godinu dana ranije snimljenog LOOK AT YOURSELF. Tih 70-ih snimali su sve i svašta... Ima tu remek dela, a ima i sranja. Evo nekoliko rečenica iz intervjua koji je za Džuboks 1977. Ken dao neprevaziđenom Branku Vukojeviću:
"Svoj uspeh Uriah Heep mogu da zahvale, između ostalog, i načinu na koji su oni uspevali da u pesmama kombinuju dva sasvim suprotna elementa, 'teškometalne' rifove i melodiozne, romantičnije teme. Na taj način su uspevali da se obraćaju širem krugu publike i da svoju muziku učine nešto interesantnijom od ostalih kolega 'prangijaša' iz heavy-metal žanra. Stavljen u kontekst muzike Uriah Heep, taj sukob stilova se razvio u jedno od njihovih glavnih i najprepoznatljivijih obeležja.
'Ja to ne bih nazvao sukobom. Mislim da je to samo pitanje dinamike. Mi se trudimo da u svoj rad unesemo raznolikost i ako su oba ta ida dobro odsvirana mislim da bi muzika upravo tako i trebalo da zvuči, jer ona ima mnogo izvora i mnogo različitih stvari govori. Muzika u sebi može da ima mnogo vrednosti. (...) Primetio sam da u Jugoslaviji cene našu nežniju stranu. Pesme kao što su Lady In Black ili July Morning. ' " - rekao je tada stari Ken, "čovek orlovskog nosa, sa šumom kose na glavi i gomilom prstenja na rukama".
Dalje, 1. jul označava početak drugog dela godine, pa - nevezano za ovu pesmu - je dobro da čovek malo zastane, osvrne se iza sebe, vidi gde je i šta je sa svim onim planovima koje uvek zacrtamo 1 januara...
A glede zanimljivosti koju sam pomenuo u uvodnoj rečenici ovog posta - pročitao sam da u Bugarskoj postoji istoimena tradicija. Mladi 30. juna uveče (najčešće) autostopom odlaze do Crnog mora, kako bi sa rive posmatrali izlazak sunca. Sjajno! Želim im da se dobro zabave. :))
A mi koji nemamo more i nismo u Bugarskoj - imamo par minuta za uživanje u ovoj pesmi. Najlepše izvođenje je (barem meni) kada Ken peva...
(Hensley/Byron)
There I was on a july morning,
Looking for love.
With the strength
Of a new day dawning
And the beautiful sun.
At the sound
Of the first bird singing
I was leaving for home.
With the storm
And the night behind me
And a road of my own...
With the day came the resolution
I'll be looking for you.
La la la la...
I was looking for love
In the strangest places.
Wasn't a stone
That I left unturned.
Must have tried more
Than a thousand faces,
But not one was aware
Of the fire that burned.
In my heart, in my mind, in my soul...
La la la la...
There I was on a july morning,
Looking for love.
With the strength
Of a new day dawning
And the beautiful sun.
At the sound
Of the first bird singing
I was leaving for home.
With the storm
And the night behind me
And a road of my own...
With the day came the resolution
I'll be looking for you.
La la la la...
I was looking for love
In the strangest places.
Wasn't a stone
That I left unturned.
Must have tried more
Than a thousand faces,
But not one was aware
Of the fire that burned.
In my heart, in my mind, in my soul...
La la la la...
